ФК ИНЂИЈА

НАЗИВ КЛУБА : Фудбалски клуб “ИНЂИЈА”
ГОДИНА ОСНИВАЊА : 1933.

СТЕПЕН ТАКМИЧЕЊА : Прва лига Србије
БРОЈ РЕГИСТРОВАНИХ ИГРАЧА : 156
НАЈВЕЋИ КЛУПСКИ УСПЕСИ : пласман у Јелен Супер лигу Србије у сезони 2009/10. Пласман у ИИ савезну лигу у сезони 1991/92 године . Пласман у ¼ финале Купа Југославије 1992. године. Прво место у Српској лиги и пласман у Прву лигу «Телеком Србија « у сезони 2006. и 2008.године.

Фудбалски клуб „Инђија“ из Инђије основан је 1933. године као клуб железничких радника. У прво време Клуб се такмичио под називом ЖАК да би убрзо променио име у ФК ЖЕЛЕЗНИЧАР. Под овим именом Клуб је наступао до 1969. године када мења име у ФК ПИК „ИНЂИЈА“ , од 1975. ФК АГРОУНИЈА по називу тадашњег генералног спонзора –инђијског пољопривредног комбината. Од 1994. до 2001. године клуб наступа под садашњим именом Фудбалски клуб „Инђија“. Од 2001. до 2003. године генерални спонзор Клуба је Приватно предузеће „Бразда – цооп“ из Инђије под чијим именом Клуб наступа у такмичењима. Почев од 14. јула 2003. године Клуб поново враћа име ФК „Инђија“.

Током своје историје Клуб се углавном такмичио у ИИИ фудбалској лиги. У више наврата учествовао је у квалификацијама за пласман у ИИ лигу да би коначно 1992. године успео да се пласира у овај ранг такмичења. У овом рангу клуб је постигао запажене резултате такмичећи се у јединственој Лиги са реномираним клубовима из тог ранга а у истој сезони остварио је пласман у ¼ финале Купа Југославије елиминисавши реномиране прволигашке и друголигашке екипе. У сезони 2005/2006. године Клуб је освојио прво место у Српској лиги – група Војводина и тиме изборио пласман у Прву лигу «Телеком Србија «. Лигу напушта након само годину дана такмичења.

У сећању заувек остаје утакмица претпоследњег кола првенства против Новог Пазара, одиграна на Градском стадиону у Инђији, пред препуним гледалиштем. Промашен пенал, који је извео Дамир Скорупан, вратио је „зелено – беле„ поново медју трећелигаше. Консолидовани тим, већ у наредној сезони, обезбедјује експресни повратак у Прву лигу. Кроз напорне утакмице баража елиминисани су „Раднички„ из Обреновца, “Слога„ из Краљева и нишки „ Раднички „ са којим су одигране две утакмице. Након овог историјског успеха сви у зелено – белим редовима имају заједнички став. Померања су дозвољена само навише, ка суперлигашком такмичењу, никако наниже.

Од играча који су поникли у Клубу највећи домет достигли су Драгољуб Пејовић , касније играч новосадске Војводине и кулског Хајдука , који је и данас рекордер по броју наступа у олимпијској репрезентацији Југославије чији је био капитен дуже времена. Зоран Јанковић, касније ФК „Војводина“ , наступао је за „А“ репрезентацију Југославије , Бојан Бањац, касније професионалац у Лилу – Француска, Ратко Вукчевић –Обилић /Београд/, наступао у Интертото купу, Лјубиша Кекић, члан „Омоније“ првака Кипра.

У редовима ФК „Инђије“ поникло је 35 играча који су се касније афирмисали као прволигашки играчи, што је доказ стручног рада са млађим категоријама.